Zdrav život

   

• UVOD
• OPORAVAK (ADAPTACIJA I EFEKTI TRETMANA)

• SPORTSKI TRENING - VEŽBANJE

• DISANJE

• STRES

• OPUŠTANJE
• ISHRANA
• VODA

• OSNOVE ZA ZDRAV ŽIVOT

UVOD

Živimo u doba u kome se sve odvija vrtoglavom brzinom, neprestano žurimo da stignemo svuda i da postignemo sve. To nam postaje sve teže jer je iz dana u dan sve više toga što želimo, hoćemo i moramo. Razni instanti u domaćinstvu, skraćeni metodi u stručnom osposobljavanju kao i usavršeni mehanizmi u raznim domenima ljudske aktivnosti, oslobađaju čoveka od mnogih sporednih i izlišnih poslova. Istovremeno, oni čine protivuslugu jer, oslonjen i naviknut na razne olakšice, čovek postaje manje pokretan, manje borben a katkad i lenj, što neminovno za sobom povlači niz negativnih posledica. U životu modernog čoveka zaista je velika oskudica u vremenu. Nebrojeno puta dnevno čujemo ili sami izgovorimo sa izvesnim prizvukom nervoze i nazadovoljstva: ,,Nemam vremena“! Doduše, to nemanje vremena katkad služi samo kao izgovor za ono što hoćemo da izbegnemo da uradimo iz samo nama poznatih razloga.

Radna sposobnost uopšte, pa tako i u fizičkom vaspitanju, rekreaciji, a posebno u sportskim disciplinama, objašnjava se prvenstveno sa pozicija biološkog i psihološkog razvoja, kao i sa pozicija socioloških odnosa i kulturoloških prilika, u kojima se razvija. Za objašnjene radne sposobnosti ostvarene aktivnostima, kao što su različite vrste mišićnih naprezanja, i na taj način nastalog kretanja, pretpostavlja se postojanje motoričkih sposobnosti. Ovde se podrazumeva jedinstvo duha i tela, očekuje sadejstvo duhovnog, duševnog i telesnog, ali i ističe nerazdvojivost radne uspešnosti i motoričkih sposobnosti u odnosu na skladnost duha i tela, i s tim u vezi, na harmoniju oblika, funkcija i aktivnosti čoveka.

Slabost pojedinih mišićnih grupa ili muskulature u celini kod nežnih, asteničnih osoba može da izazove pojavu različitih poremećaja na kičmenom stubu, grudnom košu, gornjim ili donjim ekstremitetima a posebno na stopalu. Što dovodi do otežavanja normalnih, svakodnevnih funkcija, kao što su kretanje, rad itd., a za  sobom povlači nedovoljnu aktivnost čitavog organizma. To se sa svoje strane odražava na dalji razvoj pomenutih slabosti, na pojavu slabije ishrane tkiva, degenerativnih stanja, atrofije i različitih telesnih deformacija koje se mogu - ukoliko se ništa ne učini na njihovom sprečavanju - razviti čak do trajnih invaliditeta.

U opštem smislu, motoričko bivstvo podrazumeva ukupnost oblika i funkcija sa kojim istovremeno nastaje i mogućnost aktivnosti. Aktivnost nije puka mogućnost i pusto kretanje već bitna potreba, aktivna posledica i raskošni potencijal održavanja i funkcija i oblika tela. To jedinstvo u jednom je, na sasvim određen način, indikator i mera individualnosti čoveka. Obuhvata celog čoveka i ne izostavlja ništa. Pripreme za postizanje određenih rezultata podrazumevaju jedinstvo duha i tela, u procesu u kojem se postiže skladnost između opšteg i specifičnog, kvantiteta i kvaliteta, fizičkog i psihičkog, u procesu u kome se sredstva i metode koriste u cilju modelovanja uslova koji odgovaraju individualnim karakteristikama čoveka. Posebno su otvorena pitanja o smislu, mogućnostima i potrebama čoveka kao jedinke i društva kao celine sa aspekta fizičke kulture (fizičkog vaspitanja, sporta, rekreacije).

 OPORAVAK (ADAPTACIJA I EFEKTI TRETMANA)

Oporavak u suštinskom smislu predstavlja vraćanje homeostaze organizma, a time i sposobnosti organizma (tela ili njegovih delova), na optimalan nivo. Potpuni oporavak predstavlja sintezu svih pozitivnih aktivnosti koji bi u datom momentu bile od koristi za stimulativno delovanje, unapređenje funkcionalnosti ili odstranjivanje postojećih tegoba, deformacija, mišićne napetosti, odnosno negativnih uticaja. Utvrđeno je da ovakav način rada maksimalno angažuje adaptivne sposobnosti i povećava efikasnost. Adaptacija i oporavak moraju u svom delovanju sadržati elemente koji će omogućiti suprostavljanje raznim spoljašnjim i unutrašnjim faktorima koji negativno deluju, kao što su na primer, način i uslovi života, navike, i td.

Često se postavlja pitanje o broju tretmana. Da bi se dao odgovor na to pitanje potrebno je uzeti u obzir sledeće. Uslov da bi se tretman (bez obzira na vrstu) doveo do maksimalnog učinka zavisi od primenjene doze i njenih karakteristika: intenzitet i trajanje (obim) rada, broj ponavljanja, veličina i karakter odmora između ponavljanja. Primena svakog tipa tretmana ogleda se u strogim ciljanim (fiziološkim, biohemijskim i drugim) promenama. Adaptivne sposobnosti svake individue su različite. Važno je odrediti takve kriterijume, preko kojih ćemo moći na najbolji (optimalan) način upravljati i uticati na proces adaptacije. U zavisnosti od karaktera i vremena realizacije adaptacionih promena možemo razlikovati neposredni efekat (koji nastaje za vreme delovanja tretmana i neposredno nakon njegovog završetka) i prolongirani efekat (koji se zapaža u kasnijim fazama nakon tretmana). Potpuni efekat se javlja kao rezultat sumiranja neposrednih i prolongiranih efekata. 

Organizam se adaptira na viši stepen funkcionisanja, samo ako je jačina stimulusa u skladu sa trenutnim mogućnostima individue, tj. kada oni nisu ni veći ni manji od onog koji u datom momentu osoba može da podnese.

Pregledom adaptacionih efekata na organizam ističe se velika složenost i savršenstvo funkcionisanja tela u celini. Drugim rečima, u tom procesu treba poštovati hijerarhiju, koja ni u jednom momentu neće narušiti skladno, biološko funkcionisanje celog organizma.

SPORTSKI TRENING - VEŽBANJE

 

Kancelarijski posao i rad za stolom u našem savremenom načinu života samo su kulturna promena. Telesna fiziologija još se nije dovoljno promenila da bi se prilagodila toj funkcionalno nenormalnoj upotrebi ljudskog tela. Ljudskom telu je još uvek potrebna mišićna aktivnost da bi održalo svoje normalne funkcije. 

Osnovni zadatak sportskog treninga (vežbanja) je da sportistu (vežbača) kroz organizovane sisteme dijagnostike, kontrole i praćenja osobina, sposobnosti i karakteristika uz stalno optimalno planiranje i programiranje njihovog razvoja, dovede do željenog cilja.Optimalno upravljanje trenažnom tehnologijom podrazumeva tačno procenjeno vreme trajanja određenih etapa, pri čemu neće doći do nepotrebnog rasipanja vremena i energije. Ovim putem će se ispoštovati precizna progresija adaptacije vežbača (sportista) na veće zahteve, kao nove stepenice na putu ka vrhu piramide. Ovo nije moguće bez sistematske i specifične dijagnostike, kontrole i praćenja tokom celokupnog sportskog staža ili njegovih delova.  

Vežbanje podrazumeva ciljani kontinuirani proces prilagođavanja organizma na opšte ili specifične napore, koji će obezbediti adaptacione procese a samim tim, na kraju, doneti i željeni rezultat. Drugim rečima, cilj vežbanja (sportskog treniranja) je postizanje optimalnog nivoa prilagođenosti svih osobina, sposobnosti i karakteristika od kojih zavisi željeni, ali realno moguć, unapred planirani rezultat.

Sportski trening je kompleksan pedagoški proces, koji se konkretizuje u organizovanom vežbanju-radu, koje se ponavlja sa takvim opterećenjem da aktivira fiziološke procese superkompenzacije i adaptacije organizma. Time se postiže poboljšanje fizičkih, psihičkih, intelektualnih, tehničkih i taktičkih kvaliteta sportiste (vežbača), koji se manifestuju u postizanju odgovarajućeg rezultata.

DISANJE

Život počinje sa prvim udahom i prestaje sa poslednjim izdahom, to svi znamo. Ali, kako dišemo u ovom intervalu od početka do kraja života, to malo ko zna ili bolje reći, malo ko o tome vodi računa. Ovo neznanje ili nemarnost mogu se odraziti na pojavama raznih oboljenja a svakako se reflektuje na opšte psihofizičko stanje. Za održavanje dobrog zdravlja veoma je važno pravilno disanje. Uz hranu, ono je najvažniji činilac. Bez kiseonika, belančevine, vitamini, ugljeni hidrati i masti ne bi bili od velike koristi, hrana ne bi davala energiju telu. Te reakcije živom organizmu daju toplotu i energiju za fizički rad, a i za mnoge druge vitalne procese, kao što su varenje, rast i funkcije mozga. Disanjem se izbacuje u telu stvoren ugljen-dioksid, koji izaziva kiselu reakciju tkiva. Poznato je da zastane dah kada se gleda film pun neizvesnosti, u ljutnji, besu i nervozi disanje postaje površno i plitko. Ubrzano disanje je znak da nešto nije u redu sa organizmom, odnosno da je oslabila i umna i fizička snaga.

Za održavanje zdravlja najbolje je duboko disanje. Puno i duboko udisanje i izdisanje širi i sakuplja pluća, pa ritam disanja čini ravnomernim. Disanje predstavlja ravnotežu autonomnog nervnog sistema sa simpatičkim i parasimpatičkim granama, koje utiču na funkcije unutrašnjih organa. Takođe, u velikoj meri disanje utiče i na nervni sistem, a preko varenja i na kvalitet krvne slike. Dijafragmalno disanje utiče na cirkulaciju krvi. Dugo, duboko i ritmičko disanje daje telesnim ćelijama neophodan kiseonik i na taj način pruža mentalnu stabilnost. Samo kada je disanje stabilno, i um će biti stabilan. Udisaj širi pluća i stvara određeni stepen napora unutar tela, koji aktivira nervni sistem. Izdisaj, sakuplja pluća i smanjuje napetost i na taj način relaksira nervnu aktivnost. Zadržavanje daha omogućuje mentalnu koncentraciju i snažne pokrete tela, ali istovremeno stvara i napetost. Ukoliko se često osećate napeto, naglasite izdisanje - svesno ga činite malo dužim od udisanja. 

 

 

Svakodnevna vežba disanja poboljšava opšte zdravlje. Dubokim disanjem dobija se preko sedam puta veća količina kiseonika, što znači da krv sa više kiseonika stvara vitalniji organizam i dovodi više životne energije. Dobra krvna slika je osnova zdravlja celog tela. Krv se može nazvati bogatom samo ako sadrži potrebnu količinu kiseonika i drugih hranljivih materija, što se dobija pravilnim disanjem, zdravim načinom ishrane i vežbanjem.

Postoji veliki broj vežbi disanja. Sve one su prilično jednostavne za izvođenje a po dejstvu veoma efikasne. Po pravilu, pre početka svake vežbe disanja treba izbaciti vazduh, tj. izdahnuti a posle izvedene vežbe opustiti se dišući prirodno. 

STRES

  

Po mnogim autorima, predstavlja opštu reakciju, tj. skup nespecifičnih reakcija organizma na bilo koji zahtev za prilagođavanjem u izmenjenim uslovima spoljne sredine. Homeostaza je ravnoteža, često samoregulacioni povratak organizma u stanje pre nego što je došlo do nekih promena u njegovom sastavu ili funkcionisanju. Pošto je sastavni deo životnih procesa , homeostaza nastoji da uspostavlja narušeni sklad mehanizmnom povratne veze. Automatski, bez svesne namere regulišu se svi veći poremećaji ravnoteže u unutarsomatskim, socijalnim ili psihičkim procesima. Stres je poremećaj bilo kojeg činioca homeostaze, a opterećenja i zamor su značajni uzroci u ovoj pojavi.Činioci koji izazivaju stres, nazivaju se stresorima. Opšti odgovor organizma kroz njegove nespecifične reakcije predstavlja stres, a ispoljavanje je stresna reakcija. Do stresa dovode brojni stresori u vidu raznovrsnih činilaca koji potiču iz bioloških, psiholoških, socijalnih i fizičkih prostora i domena. Oni u manjoj ili većoj meri značajno narušavaju pomenutu homeostazu.            

         

Reakcije na stres su individualno uslovljene i zavise od praga osetljivosti, koji je različit za svakog od nas. U našim organizmima postoje adaptacioni sistemi koji se posebno angažuju u stresu. Među njima dominantno mesto zauzimaju endokrini i nervni sistem. Oni pomažu čoveku da se stalno prolagođava na promene i nove situacije. Tajna ravnoteže i usmerenog i kontrolisanog adaptivnog reagovanja na stres, jeste upravo tajna zdravlja sreće i uspeha svakog pojedinca. 

Za uspešno prevazilaženje stresa potrebno je dobro informisano i primenjeno poznavanje njegovih uzroka, simptoma, manifestacija i posledičnih reakcija i poremećaja.                                                                                                                                                    Takođe, potrebna je primena preventivnih terapijskih ili antistresnih tehnika, koje omogućavaju bržu, lakšu i adekvatniju adaptaciju na stalno promenjive faktore u nama i oko nas.  

OPUŠTANJE

Savremeni život nametnuo je čoveku ubrzani tempo koji ga iscrpljuje do iznemoglosti. Nervoza, nesanica, osećaj zamora, psihička napetost, povišen krvni pritisak, srčani poremećaj, neotpornost prema bolestima, smanjena radna sposobnost - sve su to stanja u koja čovek dolazi ako nije uspeo da se pripremi za razne atake kojima je neprekidno izložen. Pribegavanje sredstvima za smirenje, velika je greška jer ona, kao i svaka droga, deluju prolazno a štetne posledice od njih mogu biti trajne. U stvari treba ići najčistijim i najprirodnijim putem: upoznati svoju vlastitu prirodu i ovladati svojom ličnošću vlastitim snagama. 

Za čoveka bilo koje profesije, bio to fizički radnik, student, naučnik, političar ili poslovan čovek, sposobnost opuštanja je od velikog značaja. Od svake osobe zahteva se maksimalan napor u aktiviranju fizičkih i psihičkih snaga. Stoga su neophodni trenuci opuštenosti u kojima će se nagomilani otrovni sastojci eliminisati iz organizma. Za žene su ovi trenuci naročito blagotvorni: kratkim odmorom u toku dana sprečiće se ili otkloniti umoran izgled, uvelost kože i brže starenje. Nikakva kozmetička sredstva ne mogu zameniti prirodan tok regeneracije organizma.

Više puta u toku dana osetimo potrebu za opuštanjem a katkad je to imperativ celog našeg bića. Odrastao čovek ne može biti oslobođen ni briga ni obaveza jer su to ustvari pretpostavke na kojima se zasniva njegov položaj u porodici i društvu. Međutim, on je sebe u mnogo čemu bez stvarne potrebe opteretio tako da je skoro konstantno napetih nerava, pod pritiskom ,,nečega“. I, razume se, najjača struna ako je previše dugo zategnuta, mora jednom pući. Neki se po navici prihvataju cigarete, ,,časice“ ili raznih tableta, opojnih sredstava itd., čime samo još više ugrožavaju svoje, ionako već dovoljno narušeno zdravlje.   

Pored manje ili više opravdane napetosti, izvor čovekovih nevolja leži i u negativnim osećanjima; srdžbi, mržnji, strahu, kojima je često podložan. Njima se obično prepušta i ne pokušavajući da proanalizira sebe i svoje postupke u sklopu okolnosti pod kojima se nešto zbilo. Mentalna uznemirenja kao i stresovi većeg ili manjeg intenziteta kojima je čovek svakodnevno izložen, pored toga što oštećuju njegov nervni sistem oni veoma smanjuju i njegovu otpornost prema bolestima, a katkad sami izazivaju pojavu neke bolesti. Isto kao što iznenadni događaji u nekom trenutku remete funkcije nervnog sistema, tako i napetost, isčekivanje, odnosno neizvesnost koja duže traje, ima dejstvo pritajenog ali konstantnog pritiska na ceo nervni sistem. 

U svakodnevnom životu gotovo je nemoguće obezbediti savršene uslove za fizički i psihički odmor, tako da je poželjno pronaći optimalan tretman kojim bi se ,,baterije ponovo napunile“, odnosno zamor i njegove posledice uklonile. Kao prvi uslov za opuštanje postavlja se oslobađanje od svih negativnih misli, želja i pobuda. One su najveća prepreka za dobro zdravlje, sreću i uspeh. Kada se nakon kraćeg ili dužeg vremena ovlada tehnikom opuštanja, tada neće biti teško ni zaspati kad se to zaželi.

                                                          

Fiziološke promene manifestovane smanjenjem broja otkucaja srca i količine utroška kiseonika, usporavanjem tempa udisaja i izdisaja kao i metaboličkog procesa, daju osećaj smirenosti i opuštenosti te oslobađaju od neprijatne napetosti. Relaksiranje koje se primenjuje u toku dana, deluje osvežavajuće i daje snagu za nastavljanje dnevnih aktivnosti. 

Međutim ni veština relaksiranja neće pomoći ako je stomak preopterećen teškom hranom i pićem, ako se mnogo pušilo i sedelo u zagušljivoj prostoriji, a naročito ako je dan bio prezasićen napornim fizičkim i psihičkim aktivnostima. Tako proizilazi da će biti onakav san kakav je bio dan, i obratno, onakav dan kakav je bio san. Hteli mi to ili ne, život se nezadrživo odvija a od nas samih umnogome zavisi gde ćemo se nalaziti.

ISHRANA

Veliki broj radova i sportska praksa su pokazali da je ishrana postala veoma osetljiv problem u kome su zamke i zablude sve prisutnije. Nije sa sigurnošću potvrđeno da "pojačana ishrana" u odnosu na onu koja je u zavisnosti od specifičnosti metaboličnih procesa raznovrsnih opterećenja izbalansirana, ima odgovarajući kvalitet (odnos masti, proteina, ugljenih hidrata, vitamina i mineralnih soli). Sa druge strane, dobro je proučen štetni uticaj ukoliko ishrana nije adekvatna-neodgovara zahtevima specifičnog opterećenja. Na polju sportske medicine posebno nutricionistike, nije mnogo toga raščišćeno u vezi ishrane sportista. Izdvojila su se dva krajnje ekstremna stava. Jedan potiče od konzervativnih stručnjaka koji se čvrsto drže toga da sve što sportista treba da radi kada se ishrane tiče, je da uzme tri dobro izbalansirana obroka dnevno u kojima treba da su u približno jednakim odnosima zastupljene četiri grupe namirnica: meso, mlečni proizvodi, voće i povrće i žitarice. Drugi pristup je od strane onih stručnjaka koji promovišu ishranu u čudotvorno sredstvo pri čemu se često preteruje.

Svaki organizam ima sebi svojstven prag iskoristljivosti svake hranljive supstance, vitamina i minerala. Telo će iskoristiti onoliko koliki je stepen biološke funkcije, u slučaju viška sve će se izlučiti. Kada se pored dobro izbalansirane ishrane uzimaju preterane (mega) doze dodataka ishrani, zbog narušene interakcije između hranljivih materija, narušio bi se biohemijski odnos za optimalni metabolizam. Sa druge strane zbog uskog raspona optimalnih količina energetskih i gradivih materija, biološko dejstvo postaje suboptimalno a često može biti i toksično. To posebno ima negativno dejstvo na postizanje i održavanje sportske forme.

Zbog biohemijske individualnosti svake osobe proizilazi konstatacija, da preporučene dnevne doze za unos pojedinih hranljivih sastojaka, mogu biti samo kao najgrublji orjentir. Nauka je dokazala da kako u ishrani, tako i u procesu adaptacije na fizičke napore veliku ulogu imaju krvne grupe kao genetski marker.  

Treba da se podvuče da ishrana mora da bude mešovita i raznovrsna, jer jednolični oblici ishrane mogu dovesti do nedostatka određenih hranljivih materija i time dovesti do narušavanja zdravlja.

VODA

Fiziološko stanje tela svakog pojedinca određuje početne simptome i komplikacije usled dehidracije. Zato su ta stanja dehidracije koja izazivaju određene simptome bila dijagnostikovana kao razna bolesna stanja. Hronični manjak vode u telu izaziva najveći broj bolesti ljudskog tela. Ako do danas nismo naučili kako da ga održimo, to je naša sopstvena greška. Nismo zastali da razmislimo: ako je telo sačinjeno uglavnom od vode, kako će ono funkcionisati i biti u savršenom stanju ako ne pijemo vodu redovno?

Poznato je da je voda dobra za telo. Ali, izgleda ne zna se koliko je ona suštinska za dobro zdravlje. Istina je da dehidracija može izazvati bolest. Rešenje za prevenciju i lečenje bolesti izazvanih dehidracijom je redovno uzimanje vode. U razvijenim društvima, mišljenja da su čaj, kafa, alkohol i veštački napici poželjne zamene za čisto prirodne potrebe za vodom tela koje je izloženo svakodnevnom stresu, predstavlja elementarnu, ali katastrofalnu grešku. Tačno je da ti napitci sadrže vodu, ali pored toga oni sadrže i agense dehidratacije. Oni iz organizma izbace svu vodu u kojoj su uneti, plus još više vode iz telesnih rezervi! U današnje vreme, način života čini ljude zavisnim od svakakvih napitaka. Deca se ne uče da piju vodu, ona postaju zavisna od sokova i gaziranih napitaka. To je samonametnuto ograničenje telesnih potreba za vodom. Nije moguće piti veštačke napitke kao potpunu zamenu za telesne potrebe za vodom. Istovremeno, razvijena sklonost ka ukusima tih napitaka automatski će smanjiti prirodnu potrebu da se pije voda kada tih napitaka nema.

Ljudskom organizmu je kao apsolutni minimum potrebno 6 do 8 čaša vode od 2,5 dl svakog dana. Najbolji period da se pije voda je: jedna čaša pola sata pre obroka - doručka, ručka i večere - i isto toliko dva i po sata nakon svakog obroka. Žeđ bi trebalo zadovoljiti u bilo kom trenutku. 

Podešavanje unosa vode prema obrocima sprečava krv da postane koncentrisana usled unosa hrane. Kad krv postane koncentrisana, ona crpi vodu iz okolnih ćelija. Kao što će dehidracija naprosto tokom vremena izazvati glavne bolesti sa kojima se danas sukobljavamo, dobro regulisano i pažljivo praćeno svakodnevno unošenje vode sprečiće izbijanje najvećeg broja glavnih bolesti od kojih smo u savremenom društvu počeli da strahujemo.

OSNOVE ZA ZDRAV ŽIVOT

Kada posmatramo sebe iznutra, jasno vidimo prirodni red koji postoji. Ne moramo učiti iz knjiga ili imati učitelja da bismo naučili šta jeste prirodno, a šta nije. Naše sopstvene biološke potrebe i emocije su prirodni red. Nagon za vođenjem ljubavi i stvaranjem porodice su apsolutno prirodne sile, kojima nisu potrebna upustva. Socijalna potreba da se nešto podeli sa prijateljem i da se zajedno veseli jeste deo ljudskog bića. Negiranje ovih prirodnih pojava predstavlja kršenje njenih zakona. Savremeno društvo u velikoj meri zaboravlja na moć prirode. Zaboravili smo da je ona izvor života, jer nas moderan način življenja od nje odvaja. U modernom svetu nauka zauzima vrlo važno mesto. Problemi nastaju kada se zaboravi da priroda postoji nezavisno od nauke i da je nauka samo njen deo. Bez prirode, nauka ne bi ni postojala, što obrnuto nije slučaj. Ovo je dragocen uvid ako se želi ispravno rešenje za sopstvene probleme.     

Posmatranjem delovanja prirodnih zakona možemo naučiti kako da ispravimo i odstranimo mnoge probleme. Ako sledimo prirodni red, naše fizičko i mentalno zdravlje biće sigurno bolje. Ukoliko pogrešne životne navike traju dugo, stvaraju se brojni problemi. Priroda nam govori da treba da živimo jednostavno; bolest je samo rezultat suprotnog ponašanja. Neravnoteža nervnog sistema utiče na sve ćelije i organe u telu. Isto tako, i neravnoteža na ćelijskom nivou utiče na čitav organizam. Zato treba otkriti uzroke neravnoteže, a to je lakše nego što na prvi pogled može izgledati. Jer, izvor skoro svih tegoba i bolesti leži u onome što činimo ili ne činimo iz dana u dan. Kada razmotrimo šta jedemo, kako dišemo, koliko se krećemo, kako mislimo i kako se prema stresu odnosimo, uvidećemo sopstvene greške. 

Sa postepenim uspostavljanjem ravnoteže organizam se oporavlja, simptomi se smanjuju i na kraju nestaju. U isto vreme, i misli počinju da se usmeravaju na okruženje. Ako se održi ovo izbalansirano stanje, višak energije se manje ili više akumulira, tako da preostane za pomoć porodici i prijateljima. Cilj i jeste održavanje te ravnoteže. Ima slučajeva nerazumevanja sredine koja još nije shvatila značaj telesne aktivnosti pa čak i među članovima jedne iste porodice. Dok jedni traže svoj minimalni kutak mira, drugi čine sve moguće da ga naruše. Nerespektovanje prava ličnosti u jednoj zajednici može izazvati nezadovoljstva, traume, nesuglasice i opštu disharmoniju. A od tih naizgled malih stvari sačinjen je ceo naš život. Ma koliko da je značajan spoljni faktor, onaj unutrašnji je svakako odlučujući. Jer, ako su naše postavke tačne, ako smo čvrsti i postojani u svojim odlukama, i pored eventualnih teškoća, uspeh je zagarantovan. 

ZA ZDRAVLJE LJUDI MOLE BOGOVE.

NE POMIŠLJAJU KAKO JE NJEGOVO OČUVANJE U NJIHOVIM RUKAMA.

DEMOKRIT (oko 460-370. pr. n. e.)

 

   

KONTAKT :

Srbija: Beograd, Marička 27; Novi Bečej, Radnička 4.
Telefon (Viber,WhatsApp) : + 381 64 133 71 70
Austrija: +43 667 440 1694  
E - mail: mvujadin@gmail.com